...u tom smislu smo optimizirali…milion varijanti je urađeno... a pre svega, trebalo je, da kuća ne bude jedna od onih mnogih, stambenih zgrada – "kasica prasica", već da i na nešto liči... kako spolja, tako i unutra, u samoj organizaciji stanova. Mislim da smo uspeli u tome. Svi zajedno kao firma. Najviše zahvaljujući tome što je na čelu firme, koja je projektantska, a investitor u isto vreme, bio Aleksandar Hrnjez... arhitekta po struci.
Iskoristiću priliku, jer ovo su moje strane u ovom "cyberspace"-u, da mom "drugu" kako je voleo da ga zovemo, Saši Hrnjezu, zahvalim na svemu... najviše na energiji kojom je zračio, i poverenju koje je imao. I ako smo bili dve svađalice i često jedno drugom dizali pritisak, volela sam da radim za njega, a znam da je i on voleo da radi sa mnom, umeo je da kaže i pokaže, a retki su ti koji umeju... posebno kada su u ulozi poslodavca.
Dva dodatka "lažnog zida" napravljena su samo zbog elegancije, proporcije objekta... da nisu, erker na ulaznoj fasadi ne bi mogao da zakloni i stavi u drugi plan odnos širina:visina:dubina, a i njegova proporcija nije bila odgovarajuća.
Udubljene lođe pomažu su da osnovna masa kuće ostavi u drugom planu. A ona je popunjena stanovima, i nije bilo mesta za neka specijalna razigravanja.
Spiralno stepenište odabrano je kao prostorno najekonomičnije, vizuelno formom efektno, čak i sa primenom jednostavnih i jeftinijih materijala.